Prikazivanje članaka po tagu slikarstvo

"Nine of Earth" je deo "The Dreamer" serije. Kada naš život dostigne fazu mira i blagostanja, Kosmos nam pošalje remetilački fakotr da nas podseti da dualnu prirodu života. Akril na platnu, 80x100cmx2, 2025. Kolekcija Nataše Simić.

"Bushido girl"" je deo "The Dreamer" serije. Tokom boravka u jednom Venecijanskom hotelu, nailazim na čudnu grupu devojaka u belim kimonima koje u peščanoj podlozi iscrtavaju šare. To rade veoma posvećeno i odvojeno od svega što ih okružuje. Jednoj od njih prilazim da izbliza pogledam šta to tačno radi i ona se podiže i tog savijenog položaja. Deluje mi kao da je upravo probuđena. Dok je gledam u oči govori mi mislima. Naravno, radi se o sceni iz sna. Akril na platnu, 135x157m, 2025. Kolekcija Nataše Simić.

"Aruba escabe"" je deo "The Dreamer" serije. Zatičemo autorku u sred čudnog snoviđenja o begu sa malenog ostrva u arhipelagu Holandskih antila. Krenula je peške kući, kroz naizgled bezbednu plitku vodu. Devethiljada kilometara je udaljena Srbija i ne zna šta će je tamo dočekati. Prisutna je odlučnost da se iz "rajskog Alkatraza" pobegne. Akril na platnu, 157x135cm, 2025.

Iz ciklusa "nGazdin konj",  "Melanholic Samanthas",  Akril i ulje na platnu, 157x135 cm, 2017.

Iz ciklusa "nGazdin konj",  "Madchen in uniform",  Akril i ulje na platnu, 150x160cm, 2017, "Paparaco reče ptičicaaaaa!"

JEDAN DOŽIVLJAJ OSLIKANE STVARNOSTI by VJV

uzimajući u obzir da se estetsko, odavno već, svelo na individualni opažaj tj. percipiranje opaženog, iako mu samo po sebi nije cilj, već je cilj ideja/poruka a Gorički uopšte nije bitno da li će je recipijent shvatiti, imamo upravo samodovoljno delo. Estetsko kao mitska kategorija – idejno - manipulativno šokArtovanje u „Madchen in uniform“, odvode nas na polje sublimirane spoznajne stvarnosti ali i fantazmagoričnih simbola. Moć kao najdominantnija ljudska čežnja, otelotvorena u tri nage žene, tri ne-gracije, tri personifikacije izskliznuća moći. Stvarnost oko nas je fisokofrekventna, kao inkarnirana u obnaženim telima, naizgled, nezainteresovanih, nemilosrdnih „moćnica“, ali (uvek ima ali), ali, kao u svakom dobrom SM odnosu, one sebe, one istu tu stvarnost podvode ćelavim horizontalama. Stavljenem u linčovski podtekst i „patos“ imaju nameru da zavaraju i zbune promatrača pa i samu Gorički. Toliko je nadrealno ono što vidimo i ono šta nam se dešava, da idejno podređujemo estetskom i raspredamo o Ovome na isključivo ličnom podražaju a i strahu. Interesanto je da za razliku od nekih radova, Gorički ne purifikuje figurine vodom. Iako prisutna, voda nema ulogu magijskog pročišćenja. Ona jednostavno podseća da volja za moć nije svakome oproštena.

Chat conversation end Type a message...

Iz ciklusa "nema ciklusa",  "Strange fruit",  Akril i ulje na platnu, 180x150cm, 2016., Strange fruit is one hard story.

SLIKE KOJE MOŽETE NEMATI

Korelacija digitalne i realne slike

Jelena Guga

Tokom poslednjih petnaest godina, umetnica Jelena Gorički realizuje svoje radove u liminalnom prostoru između digitalnih medija i tradicionalnog slikarstva, ukazujući na ulogu novih tehnologija u transformaciji umetničkog dela, procesa njegove produkcije i same izlagačke prakse. Kroz različite cikluse koji obuhvataju digitalne slike ili predloške i slike kao materijalne objekte koje umetnica naziva realnim slikama, evocirajući dihotomiju virtuelnog i realnog i njihovo međusobno preplitanje i uslovljavanje, umetnica preispituje status umetničkog dela, njegovu materijalizaciju i dematerijalizaciju, ali i status umetnika kao autora u kontekstu sveopšte tehnologizacije društva, odnosno uticaja novomedijskih tehnologija kako na umetničke, tako i na društvene, političke i kulturalne prakse. U fokusu njenog rada je poetika piksela i pigmenta, koju u slikama otelotvoruje kroz refleksiju površnosti podražaja, simulacije intime, prezasićenosti informacijama i elektronskim vizuelnim podražajima i fluidnosti i prolaznosti same slike.

Digitalne slike proistekle iz kompjuterski manipulisanog predloška izlažu se u svojoj primarnoj elektronskoj formi (light box), ali one nisu zadržane isključivo u sferi virtuelnog, naprotiv. Umetnica briše granicu između apstraktnih, virtuelnih slika i materijalnih, realnih slika i proširuje egzistenciju virtuelnog njegovim transponovanjem u fizički prostor, odnosno reprodukovanjem digitalne slike u klasičnom slikarskom mediju. Međutim, čak i ove realne slike galerijskog formata izmiču tehnikama tradicionalnog slikarstva. Rukopis je oslobođen klasične likovnosti, narativ je zasnovan na površnosti podražaja elektronske sfere, a kolorit evocira i reprodukuje jarke tonove svetlosnog, elekronskog signala.

Strateškom inverzijom, analitika više ne dolazi po završetku umetničkog dela, već postaje polazna tačka stvaralačkog procesa, poništavajući time dominantnu ulogu čiste, sirove ekspresije umetničkog genija. U traganju za alatima koji će joj omogućiti da manuelno reprodukuje virtuelne alatke fotošopa (Photoshop), umetnica ulazi u polje hiperprodukcije, postajući tako i sama mašinom u stvaralačkom procesu: logika kompjutera postaje njena logika, njegove putanje - njene. Umetnička ekspresija ustupa mesto razmišljanju u slojevima, tj. lejerima fotošopa. Oni postaju putokaz ili osnovni princip u postupku koji je već realizovan u polju digitalne slike, a koji se ponavlja upotrebom četke i boje umesto elektronske table za crtanje.

U ovom procesu, klasično slikarstvo iz digitalnog okruženja crpi sadržaje i preuzimanjem jezika tog okuženja redefiniše pojam likovnosti. Sama osnova koju čine likovni elementi jedne slike transformiše se zahvaljujući pikselu, novoj ekranskoj ‘primarnoj čestici’. Piksel kao nosilac vizuelnog impulsa predstavlja odgovarajući ekvivalent čestice ili talasa kao nosioca te osnovne informacije vizuelnog impulsa klasičnom smislu, čime se uspostavlja aksiom piksel = pigment.

U samoj izlagačkoj praksi, Jelena Gorički primenjuje princip povratne sprege između realnog i virtuelnog, piksela i pigmenta, konstantno menjajući 'agregatno stanje' slike iz elekronskog u materijalno i obrnuto. Time odlazi korak dalje i realne slike izlaže u virtuelnoj 3D galeriji Elka, proširujuči tako tradicionalni galerijski ili bilo koji drugi izlagački prostor u virtuelni prostor, istovremeno vraćajući sliku u njeno primarno elektronsko okruženje. Drugim rečima, na delu je sinteza piksela i pigmenta, gde digitalni predložak više ne predstavlja antitezu realnoj slici, a realna slika punopravno egzistira u polju virtuelne realnosti.

Galerija Elka deo je većeg projekta pod nazivom Stanica. Stanica je digitalna platforma koja podržava neograničen broj umreženih virtuelnih galerija, od kojih je Elka samo jedna, a koje umetnicima omogućavaju stalne postavke mimo ograničenosti i uslovljenosti tradicionalnim sistemom izlagačkih praksi. Kao 3D aplikacija za mobilne uređaje i VR vizire, potpunim uranjanjem korisnika / posetilaca, galerija Elka pojačava doživljaj prisustva, odnosno teleprisustva, i  briše granicu između doživljaja realnog i virtuelnog galerijskog prostora.

"Magic Vox"

135x158 cm,

akrilik,

april 2014,

Za sve u životu treba imati rezervni plan i rezervnog zeca.

"Monat, Angela und Jungen"

158x135 cm,

akrilik,

april 2014,

Slika sa upisanim kontekstom:

Jelena Gorichki E, aj nek neko nađe politiku ovde!
10. април у 11:29 · Свиђа ми се

Nikola Zivic Izvorni Cekovski, vuces na rusku stranu
10. април у 12:25 · Не свиђа ми се · 1

Branka Baza vidis da je i mesec busan, kao i sve ostalo u srbiji
10. април у 12:36 · Не свиђа ми се · 1

Jelena Gorichki Ajao! Odlepiću!
10. април у 12:49 · Свиђа ми се

Jelena Gorichki A brod ide nizbrdo
10. април у 12:53 · измењен · Свиђа ми се

Vanja Jovanovic Vuchenic „Crveni mesec“ nad Crnim morem reflktorsko-scenski (ne-prirodno) usmeren na bezstopalnu Angelu za pijaninom (koja verovatno svira sonatu br.14 "Quasi una fantasia" tj. „mesecevu“) dok Putin maskiran u devojcicu sanjalacki, nonsanlantno gleda u crveni M...Погледај још
10. април у 13:04 · Не свиђа ми се · 5

Mix-Music Vrsac Kulturna radnica svira na klaviru dok političarka leži na travi i boli je što se ova muči i koliko se uopšte školovala za taj klavir i razmišlja koju "crkavicu" da joj posle da za muziku koju ionako nije slušala a posle će da se ukrca u plavu jahtu koja je usidrena u pozadini i pobeći negde gde sunce "lepše" greje nego kod nas........hehehehehehe. Ne zameri Jelena. Samo se šalim.
10. април у 13:25 · измењен · Не свиђа ми се · 2

Jelena Gorichki Ahahahahhahahahaha! Pa vi ste fenomenalni SVI!
10. април у 14:03 · Свиђа ми се · 1

Jasminka Kocijan e, da sad svaka slika iz nas izvlači samo ono najgore.

"Super Hero Time"

158x135 cm,

akrilik,

april 2013,

Imam 35, živim sa majkom, nemam posao, u slobodno vreme spašavam Svet.